Autor: Dušan Kitanović
Na tržištu sistema za grejanje na Zapadnom Balkanu nekada su tradicionalno dominirali aparati na čvrsto gorivo koji su bili jeftini za kupovinu i snabdeveni energentima (drva i ugalj) koji su bili lako dostupni većini ljudi. U poslednjoj deceniji, sa uvođenjem peći i kotlova na pelet, a u poslednje vreme i sa čitavim nizom drugih alternativnih izvora grejanja, okolnosti su se promenile. Postepeno se mentalitet kupca počeo menjati ka prihvatanju čistijih i efikasnijih rešenja. Nažalost, zbog finansijskih ograničenja sa kojima se suočava većina stanovništva Zapadnog Balkana, stari sistemi grejanja na čvrsto gorivo su i dalje prisutni u velikom broju i nastavljaju da predstavljaju ozbiljnu opasnost po zdravlje ljudi i životnu sredinu.
Bilo je mnogo inicijativa za promovisanje i podsticanje zamene starih peći na drva i ugalj novim, čistijim i ekološki prihvatljivijim tehnologijama. Većina ovih inicijativa nije uspela zbog neadekvatne finansijske podrške i neodgovarajućeg izbora predloženih alternativa koje za većinu ljudi nisu bile izvodljive. Ovi predloženi alternativni izvori grejanja bili su gasni kotlovi, pumpe za grejanje, inverterski klima-uređaji, solarni sistemi grejanja i peći i kotlovi na pelet. Vreme i njihov rastući tržišni udeo na kraju su pokazali da je većina ljudi prepoznala aparate na pelet kao najdirektniju opciju zamene uređaja za grejanje na čvrsto gorivo.
Sagorevanje peleta je najnapredniji način korišćenja energije biomase u domaćinstvima. Smatra se ekološki prihvatljivim izvorom grejanja zbog male količine pepela i ugljenika oslobođenog sagorevanjem. Uređaji na na pelet su pogodniji za rukovanje od običnih peći na drva ili kamina i imaju mnogo veću efikasnost sagorevanja i grejanja.
Trenutno postoje različiti standardi i regulacije koje se odnose na uređaje za grejanje na pelet i čvrsta goriva. Postoje evropski standardi, s tim što mnoge države imaju dodatne zahteve (u Nemačkoj BImSchV, u Francuskoj Flamme verte, u Italiji Lombardia DGR5656, u Austriiji ART.15a BV-G, u Ujedinjenom Kraljevstvu Ricardo/DEFRA, i mnogi drugi). Regulacija eko-dizajna donosi još restriktivnija ograničenja za efikasnost i emisije. Uredba 2015/1189 za kotlove počela je da se primenjuje od 1. januara 2020. Uredba 2015/1185 za lokalne grejače prostora primenjivaće se od 1. januara 2022. godine.
Jedna od najvećih prednosti uređaja na pelet je njihov potencijal za prilagođavanje. U bliskoj budućnosti ograničenja emisije izduvnih gasova postaće samo restriktivnija i ove okolnosti favorizuju uređaje na pelet u poređenju sa uređajima na čvrsto gorivo. Automatizovano sagorevanje u uređajima na pelet čini ih fleksibilnim i programabilnim, što omogućava mnogo lakši i brži razvoj novih proizvoda. Većina uređaja na ugalj potpuno je ukinuta čak i pre nego što je eko-dizajn počeo da se primenjuje zbog činjenice da su emisije još veće nego kod uređaja na drvo.
Pošto je proces sagorevanja u uređajima na čvrsto gorivo uglavnom određen njihovom strukturom i odvodom izduvnih gasova, čak i najmanja poboljšanja sagorevanja zahtevaju promene u konstrukciji peći. Vrlo često, da bi se poboljšalo sagorevanje, potrebno je potpuno redizajnirati uređaje na drvo i za ovaj proces je potrebno toliko resursa koliko i za izradu potpuno novih. To je jedan od glavnih razloga iz kojih uređaji na drvo polako gube korak u trci sa novim propisima.
Najnoviji proračun pokazuje da su troškovi grejanja na uređaje na pelet i drva skoro jednaki, s tim što je pelet još i ekonomičniji. Na primer, površina od 80 m² u kući ili stanu sa prosečnom toplotnom izolacijom zahtevaće oko 2,5 tone peleta ili 10 kubnih metara drveta za jednu grejnu sezonu. Prosečna cena peleta u Srbiji je 200 EUR / t, a prosečna cena drveta 45 EUR / 1m³. Drvo takođe zahteva pripremu u vidu seče i skladištenja koje košta oko 50 EUR / 10 m3 i sušenjem jer nije moguće kupiti suvo drvo. Ako korisnici žele imati odgovarajuću funkcionalnost uređaja na drva, moraju kupiti drvo barem nekoliko meseci unapred kako bi drvo moglo biti dovoljno suvo kada počne sezona grejanja. Upotreba drveta nije samo skuplja, već zahteva i znatno više vremena za pripremu.
Trenutni trend pokazuje da se proces zamene uređaja na drva uređajima na pelet intenzivira sve većim brojem ljudi koji se svake godine odlučuju za pelet, što je dovelo do toga da sve veći broj proizvođača i distributera peleta povećaju ponudu za sve.
Na Zapadnom Balkanu postoji nekoliko proizvođača uređaja na pelet koji nude širok spektar proizvoda. Tržište za isporuku peleta je veoma konkurentno u poređenju sa drugim alternativnim izvorima grejanja u kojima obično dominira nekoliko proizvođača ili uvoznika. Sledeća tabela prikazuje poređenje maloprodajnih cena za različite vrste uređaja na pelet i drva:
Vrsta uređaja | Maloprodajna cena u Srbiji (EUR) |
Peć na pelet na vazduh | 650 – 1 150 |
Peć na pelet na vodu | 1 150 – 1 700 |
Kotao na pelet 18kw-100kw | 1 800 – 4 100 |
Šporet na pelet na vazduh | 980 – 1 100 |
Šporet na pelet na vodu | 1 500 – 1 700 |
Luksuzne peći na drva na vazduh | Up to 1 100 |
Luksuzne peći na drva na vodu | Up to 700 |
Kotao na drva | 1 000-1 700 |
Luksuzni šporeti na drva na vazduh | Do 850 |
Luksuzni šporeti na drva na vodu | Do 1 200 |
Jeftinije peći na drva na vazduh | 120 |
Jeftinije peći na drva na vodu | 300 |
Jeftiniji šporeti na drva na vazduh | 150 |
Jeftiniji šporeti na drva na vodu | 420 |
Neke procene pokazuju da postoji najmanje 3 miliona starih grejnih uređaja na drva koje je potrebno zameniti. U mnogim ruralnim područjima ljudi će radije koristiti peći na drva zbog činjenice da mnogi od njih poseduju šume i drvo im je u osnovi besplatno gorivo. U ovom slučaju važno je obezbediti grejne uređaje na drva koji ispunjavaju ekološke norme kao opciju za takve korisnike, kako bi mogli stare neefikasne peći na drva zameniti novim i efikasnim. Mnogi uređaji na drva su redizajnirani kako bi postali mnogo čistiji i ekološki prihvatljiviji.
Postoji nekoliko drugih alternativnih izvora grejanja koji bi mogli donekle zameniti uređaje na čvrsto gorivo, ali ovi izvori grejanja takođe imaju neka ozbiljna ograničenja koja sprečavaju njihovu široku upotrebu na Balkanu. Prepreka za kotlove na gas jeste dostupnost prirodnog gasa. Toplotne pumpe su veoma skupe i dugoročne investicije sa mnogo dužim vremenom povrata. Solarno grejanje je pogodnije za pasivnu upotrebu (sanitarna voda) nego kao glavni izvor grijanja. Mnogi zagovornici vode snažne kampanje za promociju kotlova na gas, toplotnih pumpi i solarnih sistema grejanja, ali je iz različitih razloga većina korisnika i dalje uzdržana prema ovim alternativama.
Efekti klimatskih promena i globalnog zagrevanja prisutni su svuda i mogu se videti čak i u regionu Zapadnog Balkana. Više nije prihvatljivo kupiti uređaj za grejanje bez razmatranja njegovog globalnog uticaja na prirodno okruženje, ali sve više i na lično i javno zdravlje. Potrebna je zajednička akcija i) korisnika, koji moraju biti svesniji savremenijih rešenja i praksi, ii) vlada, koje moraju povećati napore i finansijsku podršku za nove alternativne izvore energije kako bi ubrzale zamenu uređaja uprkos ograničenoj kupovnoj moći mnogih ljudi, i na kraju iii) proizvođača, koji moraju pojačati napore u oblasti istraživanja i razvoja kako bi stvorili najefikasnija i najekonomičnija rešenja za čiste sisteme grejanja.Šporet na pelet na vazduh