Autor: Pavle Golicin

Pametan si… Ti menjaš staro za novo… Loše za dobro… Krivo za pravo…[1] Razmišljajući o zameni starih peći, nastavljao sam da pevam ove stihove. Autori pesme svakako nisu imali na umu peći, ali njihove reči zasigurno predstavljaju adekvatan uvod u ovu priču. A ako ne grešim, pesma se nastavlja ovako: Na istom si stepenu samo isključen… Kuda se kriješ u mraku… Sve znam… Svidjaš mi se… Prihvataš izazov i tvoje ruke su čiste… Razlike su velike, sa njima jako je teško…

Sprovođenje zamene zastarelih peći i grejnih uređaja na drva zaista je teško, ali se može izvesti. Tehnologija je tu; a potencijalni uticaj bi bio ogroman u svakom smislu! Na tržištu rada na Zapadnom Balkanu COVID-19 je doveo do gubitka radnih mesta, ali masovne sheme zamene mogu dati zamah preokretanju ovih trendova. Na osnovu ograničenih informacija koje pružaju dobavljači tehnologije, i imajući u vidu margin gain u smislu otvaranja radnih mesta prema trenutnom odnosu radnika po uređaju, koji iznosi najviše 0,015 radnika po dodatnom uređaju; ukoliko bi 3 miliona domaćinstava istovremeno promenilo peći i grejne uređaje, to bi moglo otvoriti 45.000 dodatnih direktnih radnih mesta. Osim toga, prema opštim pravilima produktivnosti, odnos direktnog i indirektnog rada je oko 3 prema 1. To znači da bi 45 000 direktnih radnih mesta moglo u nekom biti uvećano za još 15 000 dodatnih indirektnih radnih mesta. Međutim, sve ovo je široka procena maksimalnog broja radnih mjesta koja ne uzima u obzir buduću ekonomiju obima, učenje i povećanje produktivnosti, kao i brzi tehnološki napredak u automatizaciji, inženjeringu i mašinskom učenju, koji mogu svakako da u velikoj meri podriju ovaj broj.

Osim očekivanog opšteg razumevanju benefita koje novi uređaji i peći mogu doneti potrošačima, njihovom zdravlju i kvalitetu života, biće neophodan i odgovarajući skup radne snage. Dobavljači tehnologije i proizvođači uređaja za grejanje domaćinstava na čvrsta goriva očekuju da će im u narednih 18 do 24 mjeseca trebati više radnika. U zavisnosti od količine, procenjuje se da će za povećanu proizvodnju biti potrebno između 5 i 10 odsto više zaposlenih. Na primer, u slučaju jednog od najvećih proizvođača iz Srbije, koji trenutno proizvodi 85.000 peći i grejnih uređaja na čvrsto gorivo, reč je o otprilike između 40 i 80 dodatnih radnika u apsolutnom smislu.

Osim toga, broj potrebnih radnika u narednom periodu zavisiće i od kvaniteta prirodnog odliva radne snage, jer će u dolazećem periodu određeni broj radnika otići u penziju, dok će određeni broj radnika napustiti kompanije i otići u inostranstvo zbog boljih uslova rada. Godišnja fluktuacija radnika je trenutno između 5 i 10 odsto, ali je u skorije vreme primetno da se brojevi povećavaju i da sve više radnika migrira ka glavnim gradovima i/ili u inostranstvo.  

Stoga, obrazovati, obrazovati više, i obrazovati bolje! Postoji i biće sve veća potreba za obrazovanjem novih radnika na tržištu rada i prekvalifikacijom postojećih. Primetan je nedostatak diplomiranih mašinskih inženjera za projektovanje, specijalizovanih za termotehnike ili inženjere toplotne energije, kao i mašinskih tehničara za rad u proizvodnji. Takođe, potreban je stalan broj instalatera i servisnih tehničara kako bi se instalirali i održavali uređaji. Oni su važni jer takve uređaje nije moguće staviti u funkciju bez njih. Međutim, trenutno stanje je takvo da broj servisera, posebno u visokoj letnjoj sezoni, nije dovoljan.

U prevazilaženju tog jaza, korisna je saradnja između poslovnog sektora i akademske zajednice. Podrška Tehničkih fakulteta, Instituta za standardizaciju ili Privrednih komora za razvoj pojedinačnih ili zajedničkih projekata u vezi sa novim tehnologijama za peći koje treba da zadovolje nove standarde može dovesti do boljih i efikasnijih rešenja. Takođe, saradnja sa srednjim tehničkim školama bila bi korisna u organizaciji različitih obuka stručnog osoblja, ili čak, ukoliko bi se obezbedila podrška lokalnih samouprava, formiranju specijalizovanih škola za varioce. 

U tom smislu, model dualnog obrazovanja – kako na nivou srednjih stručnih tehničkih škola, tako i na nivou fakulteta – trebalo bi biti obogaćeno i promovisano od Ministarstva obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja. Ukoliko dođe do masovne zamene peći, proces bi trebalo da uključi i reviziju trenutnih profila zanimanja i kvalifikacija, kao i potencijalno razvijanje novih zanimanja koja nastaju iz primene novih tehnologija. 

U iskorišćavanju punog potencijala šeme zamene peći, bitno je za kreatore politike i donosioce odluka da prepoznaju značajnu ulogu dobavljača tehnologije i da budu u stalnom dijalogu sa njima,  što bi omogućilo pravovremene i ažurirane informacije o njihovim proizvodnim kapacitetima za isporuku, instaliranje i održavanje opreme, kao i procenu njihove percepcije glavnih izazova kada je u pitanju finansiranje i implementacija velikih šema zamene.

Dobavljačima tehnologije koji rade na novim uređajima u skladu sa standardima EU trebalo bi uvesti određene podsticaje, ali i novčane kazne ako se na odgovarajući način ne izvede zamena starih uređaja i upravljanje otpadom.

Takođe, finansijske podsticaje i podršku bi trebalo dati i potrošačima, pošto je cena ključni faktor prilikom stimulisanja kupaca za takve šeme. U tom smislu, potrošače bi trebalo pravovremeno obavestiti o dostupnim pozivima za raspodelu sredstava koja bi omogućila kupovinu ekoloških uređaja po povoljnijim uslovima. 

Inkluzija svih je obaveza! Kako bi se iskoristila prilika i napravila sistematska, efektna i brza zamena, sve zainteresovane strane bi trebalo da budu uključene u proces. 

Organizacije civilnog društve mogu igrati ključnu ulogu u stvaranju i širenju ažurnih analiza koje ispituju veze između zagađenja vazduha koje potiče od neefikasnog sagorevanja čvrstih goriva iz uređaja za domaćinstva i zdravstvenih posledica među stanovnicima Zapadnog Balkana. Takođe, civilno društvo bi trebalo da obezbedi da energetsko siromaštvo bude među kreatorima politika na svim nivoima prepoznato u skladu sa važnošću koju ima. Već napregnuti sistemi javnog zdravljog na Zapadnom Balkanu, ekonomski oporavak, društvena kohezija i životna sredina zavise od zajedničke odlučnosti da se energetski siromašno stanovništvo podrži u pristupu čistijem, jeftinijem, sigurnijem i efikasnijem grejanju, svetlosti i struji za domove i živote. 

~ ~ ~

[1] Pesma ‘Staro za novo’ Kande, Kodže i Nebojše, 1998.