Autor: Darko Stojilović, Master psiholog

Na Zapadnom Balkanu, upotreba drveta, uglja ili drugih čvrstih goriva je preterano velika. Dve trećine svih domaćinstava u regionu koristi čvrsta goriva ili ogrevno drvo za grejanje, dok najmanje 3 miliona domaćinstava koristi peći na drva ili ugalj kao primarne uređaje za grejanje. Čak i kada su novi, ovi uređaji su neefikasni, troše neproporcionalno velike količine goriva i emituju velike količine zagađujućih materija u vazduh. Preko milion domaćinstava u Srbiji koristi takve peći kao glavne grejne uređaje u svojim domovima.

Zamenom starih peći novim, standardizovanim uređajima, moguće bi bilo udvostručiti efikasnost i smanjiti emisije za više od pet puta. Međutim, da bi se mogao izvršiti uspešan prelazak sa tradicionalnih goriva na savremene, čistije i efikasnije izvore energije, neophodno je razumeti obrasce ponašanja, stavove i društvene norme vezane za prakse grejanja domaćinstava. Šta utiče na izbor ljudi u pogledu izvora energije? Zašto se odlučuju za određene uređaje za grejanje domaćinstva? Šta misle o alternativnim tehnologijama grejanja?

Kako bismo ispitali važnost brojnih faktora (poput psiholoških, kulturnih i društvenih) i odgovorili na pitanje da li se različito poimanje goriva i šporeta može posmatrati u specifičnom srpskom kontekstu, sproveli smo četiri fokus grupe sa učesnicima koji koriste gorivo za grejanje domaćinstava, podeljeno na osnovu tipa naselja (urbano, ruralno) i pola (muški, ženski).

Faktori koji utiču na prakse grejanja domaćinstava u Srbiji

Pregled literature o studijama koje su uglavnom sprovedene u Africi i Indiji pokazuje nekoliko potencijalnih faktora koji mogu kod ljudi uticati na donošenje odluka o izboru goriva za grejanje. Često se pokazuje da je prihod jedan od ključnih faktora. Prema nekim istraživanjima, uticaj porodice i zajednice na izbor grejanja može biti značajan, kao i dostupnost goriva i značaj upotrebe čvrstih goriva i tradicionalnih šporeta za kuvanje.

Postoje dve glavne teorije koje opisuju ponašanje ljudi u pogledu upotrebe goriva i peći, kao i prelaska s jednog goriva na drugi. Prema modelu energetskih lestvica, ljudi su rangirali preferencije za različita goriva na osnovu nekoliko faktora, kao što su cena, jednostavnost upotrebe i efikasnost. Tako su bili u stanju da naprave informisan proračun, odluče se za najbolju opciju grejanja i izvrše potpuni prelaz sa jednog goriva na drugo.

Prema modelu upotrebe više goriva, ljudi često diverzifikuju svoju upotrebu goriva i ne prelaze u potpunosti na jedan izvor. Iako se mogu dodati i novi i unapređeni uređaji za grejanje, tradicionalni se retko napuštaju. Na osnovu različitih zadataka i potreba, ljudi mogu koristiti različite opcije kad su u pitanju goriva ili peći.

Za ljude u našim fokus grupama, iako finansije jesu najznačajniji faktor koji utiče na donošenje odluka i stavove o različitim načinima grejanja, povećanje prihoda ne mora nužno dovesti do prelaska na bolje izvore energije na linearan način, kako model energetskih lestvica pretpostavlja. U stvarnosti, ljudi često koriste nekoliko različitih izvora grejanja, posebno ako su u lošoj finansijskoj situaciji, bilo zbog sigurnosti, bilo iz drugih razloga i potreba.

Nadalje, rezultati studije pokazuju da korištenje peći na drva ili peći na biomasu ima nekoliko različitih psiholoških funkcija. Prvo, ljudima pružaju udobnost i toplinu, podsećaju ih na detinjstvo i omogućavaju im da se približe drugim članovima domaćinstva i stvore osećaj intimnosti. Drugo, pružaju (energetsku) sigurnost jer spoljni faktori (na primer nedostatak električne energije ili kvar) ne utiču na ogrevno drvo i peći na drva. Praktičnost se takođe smatra važnom, jer šporet omogućava kuvanje više obroka istovremeno i na taj način štedi energiju, što je posebno važno za pravljenje tradicionalne konzervisane hrane. Kuvanje ima dodatnu funkciju jer služi kao još jedan faktor koji okuplja domaćinstvo i, prema rečima ispitanika – korišćenje ogrevnog drveta čak i daje jelu bolji ukus.

Razlika između muškaraca i žena ogleda se prvenstveno u činjenici da žene mnogo češće ističu značaj šporeta za kuvanje i govore o emocionalnom odnosu koju imaju prema svom uređaju. Nasuprot tome, muškarci ističu korisnost i upotrebljivost peći za njenu primarnu funkciju – grejanje.

Stavovi ka alternativnim tehnologijama grejanja

I ljudi iz urbanih i ljudi iz ruralnih područja su veoma zadovoljni korišćenjem ogrevnog drveta. Ljudi iz ruralnih područja, koji su u proseku bili manje obrazovani i imali su znatno niža primanja, nemaju mogućnost ulaganja u nove tehnologije, a stanje njihovih kuća, naročito izolacija i vrata i prozori, veoma je loše. Za razliku od građana iz urbanih područja, ispitanici iz ruralnih područja često nemaju ni termalnu udobnost, jer moraju da štede na potrošnji goriva. Budući da neki ispitanici ne mogu priuštiti bolje i modernije načine grejanja, racionalizuju neke svoje odluke i stavove jer smatraju da su uređaji koje trenutno koriste dovoljno dobri ili čak idealni. Kao najprivlačniju opciju od alternativnih tehnologija, ispitanici iz ruralnih područja biraju grejanje na pelet, jer je to najsličnije njihovom iskustvu sa pećima.

Građani koji žive u urbanim sredinama mogu priuštiti određena ulaganja i u idealnom slučaju bi želeli da se greju na struju. Međutim, iako su zadovoljni grejanjem na drva, ispitanici su istakli neke nedostatke ovog načina grejanja. Naime, peći i drva zahtevaju mnogo posla oko pripreme, održavanja i čišćenja, što nije slučaj sa nekim alternativnim vrstama grejanja koje im zvuče primamljivo.

Pozitivna karakteristika savremenih uređaja koju bi vredilo naglasiti u komunikaciji sa korisnicima koji razmatraju promenu jeste jednostavnost upotrebe, i posebno optimizaciju temperature putem daljinskih upravljača ili mobilnih telefona. Ispitanicima se ovaj aspekt najviše dopao, mada su neki bili skeptični, pre svega zato što ne mogu tačno zamisliti kako to funkcioniše.

Ljudi koji nemaju iskustva sa savremenim tehnologijama, bilo da se radi o stolariji ili uređajima za grejanje, generalno su skeptični prema takvim tehnologijama. Kada se u ovakvoj situaciji ne mogu osloniti na informacije i iskustvo, ljudi se vode intuitivnim razmišljanjem da je „prirodno bolje“. Birajući između savremenih i tradicionalnih tehnologija, ljudi se oslanjaju na ono što je prirodno (na primer, drvo), dok ono što im se čini veštačkim odbacuju kao lošu alternativu (na primer, gas), ali i manje zdravu (PVC).

Ova saznanja ukazuju na to da prilikom kreiranja komunikacione strategije koja postoji kao podrška strategijama modernizacije grejanja treba uzeti u obzir da se različitim grupama ljudi pristupa na različite načine. Uspešna strategija za uticaj na promenu ponašanja verovatno bi morala da uključi nekoliko alternativa tradicionalnim pećima i ogrevnom drvetu. Pružanje ljudima mogućnosti besplatnih probnih verzija, plaćanja na rate ili slično osmišljenih promocija može povećati usvajanje novih tehnologija smanjenjem osećaja preuzimanja rizika i omogućiti korisnicima da da razviju bliskost sa novim tehnologijama i njihovim prednostima.